Нови предмет у новој школској години: Религија

Три варијанте уџбеника за предмет „Основе верских култура и грађанске етике“: Основе православне културе, Основе исламске културе и Основе будистичке културе. Извор: Сергеj Куксин / Росиjска газета.

Три варијанте уџбеника за предмет „Основе верских култура и грађанске етике“: Основе православне културе, Основе исламске културе и Основе будистичке културе. Извор: Сергеj Куксин / Росиjска газета.

Од данас сви руски четвртаци имају нови обавезан предмет: „Основе религијских култура и грађанске етике“. По мишљењу представника различитих конфесија, нови предмет може да уједини друштво, с тим што је неопходан озбиљнији приступ припремању кадрова и писању уџбеника.

У фебруару је влада Руске Федерације одобрила план мера за увођење предмета „Основе религијских култура и грађанске етике“ у све општеобразовне установе у школској 2012-2013. години.

Већ десетак година се у јавности води расправа о томе колико је сврсисходно да се у грађанске школе уводи обавезан верски предмет. Тачку на све дискусије ставио је председник Дмитриј Медведев, када је у јулу 2009. подржао идеју верских поглавара о увођењу у руске школе предмета „Основе религијских култура и грађанске етике“ и предложио да се овај предмет најпре експериментално предаје у неколико региона. Експериментална настава организована је у 21 региону Русије и после две године оцењена је као успешна, тако да је нови предмет уведен у целој земљи.

Ученици могу да бирају једну од неколико главних традиционалних религија Русије: православље, ислам, јудаизам или будизам, а поред тога је предвиђен и „модел за упознавање свих религијских култура“, као и основе грађанске етике.

Према подацима Министарства за образовање и науку РФ, „Основе грађанске етике“ је изабрало 47% ученика, „Основе православне културе“ 28,7%, „Основе светских религијских култура“ 20,3%, „Основе исламске културе“ 5,6%, „Основе будистичке културе“ 1,2% и „Основе јудаистичке културе“ 0,1% ученика.

Ученици могу да бирају једну од неколико главних традиционалних религија Русије: православље, ислам, јудаизам или будизам.

Јелена Низијенко, директор Одељења за спровођење државне политике у области општег образовања Министарства за образовање и науку РФ, најавила је да ће статус предмета бити коначно дефинисан тек када буду сумирани резултати на крају четвртог разреда. По њеним речима, сасвим је могуће да ће овај предмет постати део „Уметности светских култура“ или неког другог предмета, али може стећи и статус засебног предмета.

Предмет као фактор јединства

Предавање основа религијских култура и грађанске етике, како је показала двогодишња експериментална настава у низу региона Русије, неће изазивати поделе у школи, него ће напротив, доприносити јединству у школи, породици и друштву, сматра Герман Демидов, шеф сектора за Основе православне културе у оквиру Синодског одељења за верску наставу и катехизацију Руске православне цркве.

Он сматра да су универзални предавачи само привремено решење за ову школску годину, а иначе основе конкретне религијске културе руским ђацима треба да предаје носилац те културе. Експерт оцењује да је проблематично када један исти предавач покрива различите изборне моделе овог предмета.

Што се тиче уџбеника, представници Руске православне цркве децидирано тврде: „У школама се могу користити само уџбеници које су одобриле одговарајуће верске организације на основу конфесионалне експертизе“.

Неоправдана бојазан

И представници Централне духовне управе муслимана Русије и Координационог центра муслимана Северног Кавказа сматрају да ће нови школски предмет постати фактор јединства за генерације које долазе.

Експериментална настава организована је у 21 региону Русије и после две године оцењена је као успешна, тако да је нови предмет уведен у целој земљи.

По речима московског муфтије Албира Крганова, првог заменика председника Ценралне духовне управе муслимана Русије, нови предмет нема никаквих битних недостатака, а позитиван ефекат је очигледан: стичући знања о основама религијских култура деца нехотице увлаче у тај процес и своје родитеље, тј. представнике старијег поколења који немају сасвим јасну представу о другим религијским културама.

Муфтија је скренуо пажњу и на проблеме везане за ситуацију у школама. То је пре свега потреба усавршавања едукативне базе и стручног оспособљавања кадрова. По речима Крганова, посебно је важно припремити један заједнички уџбеник и избећи ситуацију да се у различитим регионима за исти предмет користе различити уџбеници.

Муслиманске духовне вође се надају да ће и Министарство за образовање и науку Руске Федерације активније учествовати у припреми квалификованих кадрова за предавање основа исламске и других религијских култура, јер, по њиховим оценама, још увек нису сви наставници довољно стручни да предају овај предмет. Муфтије су изразиле спремност да дају свој допринос усавршавању школског програма у складу са основама ислама, како би „та дисциплина у овој фази заиста постала фактор узајамног разумевања и зближавања младих“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“