Вандалска подршка осуђеним панкеркама

Овакав судски процес никада није виђен у Москви, а вероватно ни у целој Русији. Ни на једно заседање суда није долазио тако велики број присталица, противника и домаћих и страних новинара. Многи нису могли да уђу у судницу, тако да су десетине репортера стајале по холовима и на степеништима Хамовничког суда и слушале радио-пренос. Пресуда је читана скоро три часа. За то време су се на улици непрекидно препуцавали поборници „Pussy Riot“ и њихови противници. Нису остављени на миру ни новинари који, по мишљењу поборника, не гаје претеране симпатије према осуђеним панкеркама: њихово извештавање праћено је звиждуцима и повицима „Срамота!“.

Да полиција није била на висини задатка, Ростовска улица испред Хамовничког суда лако је могла да се претвори у право бојно поље – толико су страсти узавреле. Полицајци су повремено извлачили из гомиле по једног најзагриженијег опонента и одводили га у „марицу“. На прилазу згради суда задржано је и приведено неколико познатих опозиционара, међу њима и бивши првак света у шаху Гари Каспаров, за кога се каже да је чак угризао за руку једног полицајца.

После изрицања пресуде, у шест часова поподне, поборници „Pussy Riot“ су почели да скандирају уобичајену паролу „Срамота!“ и покушали да организују спонтани митинг протеста. Замољени су да се разиђу, али многи нису на то пристали. Једну активисткињу са фантомком на глави полицајци су морали да скидају са стуба изнад турске амбасаде. Сви активисти су се разишли, или су развезени „марицама“, тек после девет часова увече. Дневни биланс: преко 50 приведених и један изуједани заставник.

Панкерке су на пресуду реаговале крајње неуобичајено.

„Две године затвора“, чита пресуду судија Марина Сирова.

Настојатељ Келнске катедрале: И у Немачкој би група Pussy Riot завршила на суду
Кад би чланице групе Pussy Riot обавиле свој „панкерски молебан“ у нашој катедрали у Келну, за такав поступак би биле судски гоњене, изјавио је пастор Норберт Фелдхоф, који се често обраћа полицији због сличних ситуација.

Чланице „Pussy Riot“ Надежда Толоконикова, Марија Аљохина и Јекатерина Самуцевич се само радосно осмехују. Годинама радим као репортер у судским процесима, али ово је први пут да видим такву реакцију на пресуду за коју се може рећи да је прилично строга. Људи који се први пут нађу на оптуженичкој клупи, после изрицања коначне пресуде обично падају у тешку депресију или почињу агресивно да се понашају и негодују. Ретки су они који успевају да се уздрже од реакције. Овде је, међутим, све било другачије. Када су чуле пресуду, панкерке нису показале ни најмању забринутост, иако од њих три две имају децу. Напротив, изгледало је као да су задовољне управо таквим исходом. А у очима – ни трунке покајања.

Сама Толоконикова је у интервјуу, датом уочи изрицања пресуде, рекла да не жали због онога што је учињено у храму. Штавише, признала је да је чак и срећна што су оне постале епицентар великог политичког догађаја, који се може поредити са побуном на тргу Тахрир у Египту. То је, дакле, у питању! Ни мање, ни више! Оне најозбиљније мисле да ће их подржати милиони грађана. Није ни чудо, у њихову одбрану су устали сви „напредни“ медији и звезде светског гласа: Мадона, Макартни, Стинг и други. Њих и Стејт департмент већ практично третира као политичке затворенике.

А пре само пола године нико нигде није чуо за групу са срамотним називом. Тешко да се неко може похвалити тако муњевитом пи-ар каријером. Додуше, њихова популарност је вештачки надувана. Према испитивањима јавног мњења, огромна већина становништва Русије или подржава пресуду, или уопште не мари за „Pussy Riot“. Пре недељу дана сам био у Краснојарском Крају (ту се родила и одрасла Толоконикова) и питао обичне људе шта мисле о „Pussy Riot“. „А шта је то?“, питали су они мене.

Наравно, нема сумње да оне имају организоване помоћнике и поклонике. Акције за заштиту богохулница синхронизовано су организоване у неколико руских и страних градова. На пример, у Пскову су присталице „Pussy Riot“ графитом од 15 метара оскрнавиле зид древног храма из 13. века, посвећеног светом Јовану Претечи (узгред, такви „безазлени“ графити на зидовима древних манастира прерасли су у уништавање светиња на Косову).

Московски помоћници панкерских феминисткиња били су још „креативнији“. Они су натакли фантомке на споменике Пушкину и Наталији Гончаровој, Ломоносову, Абају Кунанбајеву и борцима на станици метроа „Белоруска“. Обични путници, револтирани ругањем успомени на хероје Другог светског рата, ухватили су хулигане у метроу, свезали их и одвели у полицију. Остали хулигани-активисти, који су „украшавали“ друге споменике, имали су више среће. Нажалост, у близини није било оних грађана које би револтирало ругање Александру Пушкину и другим великим личностима.

Неки су били још „ватреније“ настројени. У ноћи између 19. и 20. августа у граду Балтијску (Калињинградска Област) два тинејџера су у знак подршке московским панкеркама покушала да запале цркву св. Ђорђа, храм Балтичке флоте руске морнарице.

Најдаље је, међутим, отишла украјинска група Femen, која је у част московских ратних другарица из „Pussy Riot“ организовала „најефектнију“ акцију. Полуголе феминисткиње наоружале су се моторном тестером и у центру Кијева посекле поклонички крст, висок неколико метара, који је постављен у знак сећања на жртве Стаљинових репресија. Сада украјинским феминисткињама такође прети реална казна, јер је кијевска полиција покренула против њих кривични поступак за хулиганство.

Росијскаја газета. Сва права задржана.