Стара Русија 21. века

Становништво великом брзином стари, чак и у Индији и Кини. На основу демографских података за протеклих 60 година социолози са Универзитета града Сијетла у америчкој држави Вашингтон израчунали су бројно стање будућег становништва целог света по сопственом математичком моделу. Испоставило се да ће се до 2100. године вишеструко повећати број људи старијих од 85 година. У САД ће на једног пензионера долазити 1,8 пореских обвезника. У Европи, Кини и Русији једног пензионера ће хранити 1,6 радно способних грађана, уместо садашњих осам. У Индији ће их бити два уместо садашњих једанаест.

Научници се надају да ће њихови закључци помоћи многим државама да на време припреме и реализују оптималну стратегију социјалне, демографске и пензионе политике. Руски експерти се слажу са колегама и такође предвиђају повећање пензионог узраста и радног стажа до краја столећа.

„У најскорије време ће проблем недостатка младог становништва постати акутан у Русији, Кини и Индији“, каже Мајраш Токсанбајева, експерт из Института за социјално-економске проблеме становништва.

Сениори руске блогосфере
Интернет свакако највише користи омладина. Испоставља се, међутим, да су старији људи више везани за њега. Онлајн комуникација њима продужава живот.

„Радно способно становништво Русије данас трпи претерани пензиони терет“, објашњава Дарја Попова, водећи научник Независног института за социјалну политику. „Радни људи поред своје деце издржавају и старије чланове породице. Код нас су слабо развијене службе и институције за бригу о старим лицима, тако да сав терет најчешће пада на породицу. Због тога породице и имају само по једно дете. Међутим, према резултатима анкета, људи желе да имају најмање двоје деце, али не могу то себи да приуште. Савремене жене морају да се прилагођавају новим околностима. Због школовања и потребе да стварају каријеру која ће им обезбедити прихватљиве услове живота, просечна старост мајки при рођењу првог детета помера се према тридесетој години.“

Према томе, прогноза западних експерата је врло вероватна, подвлачи Попова. Промена економских услова живота и система вредности повлачи за собом смањење броја деце у породицама, док се са друге стране, са развојем медицине, повећава дужина и побољшава квалитет живота. Тако се просечна старост становништва помера ка старијем узрасту.

У свим земљама се примећује ова тенденција, али нису све земље у истом стадијуму, каже Попова. Развијене земље Северне Еропе су у овај стадијум ушле почетком 70-их, а државе БРИК-а тек 90-их година прошлог века. Стопа наталитета у европским земљама износи 1,2-1,3 детета по жени. У Русији је та цифра нешто већа – 1,4-1,5 детета, наставља Попова, али ипак је то мање него што је потребно да би наталитет био већи од морталитета. Због тога се број радно способног становништва великом брзином смањује, а ако је у порасту, онда само захваљујући имиграцији, закључује експерт.

Специјалисти подвлаче да то није проблем само једне земље, те према томе цео свет треба да се припрема за негативан сценарио. Неке државе су већ почеле да повећавају старосну границу за одлазак у пензију. На Западу је огромна разлика између стажне пензије и пензије из приватних пензионих фондова, тако да радни стаж игра веома важну улогу. Код нас је та пракса још увек у повоју. Данас је у Русији за остваривање права на пензију довољно радити само 5 година. У развијеним земљама право на пензију се добија за најмање 30 година непрекидног стажа, каже Токсанбајева.

Међународни монетарни фонд је више пута покушавао да убеди нашу земљу да повећа пензиони узраст. Према прорачунима ММФ, у Русији на пензије одлази 8% бруто домаћег производа. Због демографских проблема трошкови за пензије се до 2050. могу удвостручити. За сада, међутим, власти у Русији не планирају преиспитивање пензионог узраста. Осим тога, многи наши експерти не мисле да би то радикално побољшало ситуацију. Већ за септембар надлежна министарства треба да припреме нову концепцију пензионе реформе.

Росијскаја газета. Сва права задржана.