Небо Земфире

Осмог јула 2012. године Земфира је изјавила да више неће давати интервјуе и затворила је свој сајт, објаснивши да „прекида контакте са спољашњим светом“ на неодређено време због људи који у социјалним мрежама претресају њен изглед, имиџ и лични живот. Извор: Комерсант.

Осмог јула 2012. године Земфира је изјавила да више неће давати интервјуе и затворила је свој сајт, објаснивши да „прекида контакте са спољашњим светом“ на неодређено време због људи који у социјалним мрежама претресају њен изглед, имиџ и лични живот. Извор: Комерсант.

Земфира Талгатовна Рамазанова (26. август 1976, Уфа), руска певачица, музичарка, композиторка и кантауторка. На естради је позната само као Земфира. Једна је од најбоље плаћених певачица у историји руске музике, и уједно творац јединственог музичког „производа“ врхунског квалитета. Земфира је постала оличење новог покрета у руском року, коме су новинари дали назив „женски рок“.

Земфира је рођена у граду Уфи, у мешовитој башкирско-татарској породици учитеља историје и лекарке.

Већ у предшколском узрасту Земфира се заинтересовала за музику, а уз то се активно бавила и кошарком, јер је као девојчица била доста висока. Почетком 1990. већ се више није истицала по расту (висока је 172 cm), али је постала капитен женске јуниорске кошаркашке репрезентације Русије. „Била сам плејмејкер. Била сам најнижа, али зато најважнија“, причала је певачица, додавши да се овим спортом бавила од трећег разреда. Тренер репрезентације Јуриј Максимов се сећао: „Земфира је много волела кошарку, била је најбољи играч и капитен екипе. Са њом смо 1990-1991. освојили омладинско првенство Русије и мени је, наравно, било мало криво кад је одлучила да напусти спорт.“

Истовремено је Земфира учила да свира на гитари и на улици је певала песме група „Кино“, „Акваријум“, „Наутилус Помпилијус“, као и Џорџа Мајкла и Фредија Меркјурија.

По завршетку основне школе пред Земфиром је био веома тежак избор: музика или кошарка. Девојка је изабрала музику и одмах уписала други разред Уфимске школе уметности, смер „естрадни вокал“, и завршила га са црвеном дипломом (тј. са највишим оценама). По завршетку школовања певала је у уфимским ресторанима уз пратњу саксофонисте са којим је заједно ишла у разред.

Лирским садржајем својих текстова Земфира је успела да изрази проблеме читавог поколења. Часопис „Огоњок“ је 1999. назвао уметницу „продорним гласом поколења“.

Почетком 1998. Земфира окупља групу и назива је својим именом „Земфира“, а затим се сели из родне Уфе у Москву. Група је направила прве демо-снимке, од којих је један доспео у руке познатом продуценту Леониду Бурлакову. Годину дана касније, 1999, уз подршку самог Бурлакова, као и познатог руског рокера Иље Лагутенка и музичара његове групе „Мумиј трол“, излази њен први албум „Земфира“ који је одјекнуо као бомба. Свака песма из албума постала је прави хит, а албум је продат у фантастичном тиражу од 60 милиона примерака.

Земфира је од 1999. издала пет студијских албума, од којих је сваки био догађај за медије и публику: „Опрости ми, моја љубави“ (2000), „Четрнаест недеља тишине“ (2002), „Вендета“ (2005), „Хвала“ (2007), "Z-sides" (2010). Поред тога, издала је албум Б-страна са раније објављених синглова и два концертна албума.

Лирским садржајем својих текстова уметница је успела да изрази проблеме читавог поколења. Часопис „Огоњок“ је 1999. назвао Земфиру „продорним гласом поколења“. Током читаве њене каријере многе композиције су јој биле у врху топ-листа најслушанијих песама Русије, на пример „Ариведерчи“, „Тражила сам“, „Застој“, „Шетња“, „Сударамо се“, „Без шансе“ и многе друге.

Откако је 1999. ушла у шоу-бизнис, Земфира је много пута мењала свој имиџ, као и манире на сцени и у комуникацији са медијима. Њено појављивање у јавности праћено је оштрим реакцијама медија, најчешће због Земфириних бритких, грубих, брзоплетих и саркастичних одговора на питања новинара.

Када је посао у питању, својствени су јој перфекционизам и конфликти са музичким продуцентима. Због тога је често она сама продуцент својих албума. Земфирин стил се сврстава у рок и поп-рок жанрове. У њеној музици се препознаје утицај како гитарског попа, тако и хармоније џеза и „боса нове“.

У руском уџбенику историје за 9. разред, објављеном 2004, у рубрици „Духовни живот“, Земфира је поменута као родоначелник „потпуно другачије“ музике за младе (аутор уџбеника је Александар Данилов, професор Московског државног педагошког универзитета). Она је имала велики утицај на разне слојеве омладине 2000-их. У новембру 2010. часопис „Афиша“ је укључио њен дебитантски албум у списак „50 најбољих руских албума свих времена по избору младих музичара“, где је Земфира заузела пето место. Рејтинг је састављен по мишљењу неколико десетина младих бендова Русије. На списку се нашао и албум „Опрости ми, моја љубави“ (43. место).

Певачица је 2011. уврштена у списак „Сто најутицајнијих жена Русије“, који су саставиле радио-станица „Ехо Москве“, новинске агенције РИА „Новости“ и „Интерфакс“, и часопис „Огоњок“.

У јулу 2012. Земфира је по други пут сарађивала са групом „Queen“, узевши учешћа у њеном концерту, одржаном 3. јула у спортском центру „Олимпијски“. Наступила је такође и 8. јула на рок фестивалу „Инвазија 2012“, на коме је била хедлајнер и својим наступом ставила тачку на други дан фестивала.

Осмог јула 2012. године Земфира је изјавила да више неће давати интервјуе и затворила је свој сајт, објаснивши да „прекида контакте са спољашњим светом“ на неодређено време због људи који у социјалним мрежама претресају њен изглед, имиџ и лични живот.

Земфира: Небо Лондона

Сањала сам небо изнад Лондона
И у њему пољубац дуг
Летели смо, а нисмо се држали
Ко ће од нас први да падне
И да се разбије о Тауерски мост...
Ујутро... Ја препознајем ујутро
Ти препознајеш касније
Од ових речи скупље
Ништа не постоји
Без оваквих позива,
Јер ја сам звер-самотњак
Ако промашим... вратићу се ноћу
Нико неће приметити
И даље остајем звер-самотњак
Бројим кораке све до последњег
Хајде да полетимо
Сањала сам небо изнад Лондона
И у њему пољубац дуг
Шетали смо тамо по облацима
Правили смо се да смо лондонска киша
Сипили смо заједно на асфалт...
Ујутро... Ја препознајем ујутро
Ти препознајеш касније
Од ових речи скупље
Ништа не постоји
Без оваквих позива,
Јер ја сам звер-самотњак
Ако промашим... вратићу се ноћу
Нико неће приметити
И даље остајем звер-самотњак
Бројим кораке све до последњег
Хајде да полетимо
Без оваквих позива,
Јер ја сам звер-самотњак
Ако промашим... вратићу се ноћу
Нико неће приметити
И даље остајем звер-самотњак
Бројим кораке све до последњег
Хајде да полетимо

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“