Ширење корисне радијације

„Developing scientific and trade collaboration between APEC member economies in radiation technology applications (healthcare, ecology, transport security, food safety) for life quality improvement“ („Развој научне и трговинске сарадње између чланица APEC-а у области примене радијационих технологија (здравство, екологија, безбедност путника, безбедност хране“) – тако је формулисана тема пројекта чија је реализација подржана и предвиђена за 2012. годину у оквиру Азијско-тихоокеанске економске сарадње. Иницијатор и реализатор пројекта је тим центра из инограда Сколково. Сколково је основано одлуком председника и владе Русије као посебнан инструмент за подршку иновационим пројектима и технологији будућности.

„Одговор на питање зашто је управо сада толика пажња посвећена радијационим технологијама веома је транспарентан“, каже Денис Коваљевич, извршни директор Кластера за нуклеарне технологије у руском иновационом центру „Сколково“. По оценама експерата, потенцијално тржиште радијационих технологија (РТ) у наредних десет година ће бити вредно 400-500 милијарди долара. „Да ли је то повезано са Фукушимом? Директно није, јер ту нема узрочно-последичне везе, али у глобалном смислу свакако јесте.“ По његовим речима, то тржиште расте и наставиће да расте далеко брже од тржишта нуклеарне енергетике. Већ данас је светско тржиште РТ достигло вредност од 200 милијарди долара и може се поредити са вредношћу тржишта у сфери нуклеарне енергетике. Са просечним темпом раста од 10% годишње оно ће неизбежно престићи енергетски сектор. Осим тога, спектар пројеката нуклеарне индустрије који могу бити искоришћени ван енергетског тржишта садржи најмање 500 производа и технологија...

Од 100 највећих светских корпорација свака пета на овај или онај начин користи РТ у производним и технолошким процесима, истиче Коваљевич. У медицини се ове технологије користе за дијагностику и терапију онколошких обољења, као и за стерилизацију медицинских инструмената и материјала. У области везаној за безбедност у саобраћају користе се за стварање система прегледа путника и пртљага, а у аутомобилској индустрији за повећање отпорности аутомобилских гума и фарбање аутомобила. У прехрамбеној и козметичкој индустрији се помоћу ових технологија дезинфикују производи и продужава им се рок трајања, а у производњи материјала се мењају њихове особине. Технологије засноване на зрачењу одавно се користе у истраживању земљиног тла, експлоатацији рудног богатства и другим областима.

„Пре годину дана, када смо одређивали стратегију Кластера за нуклеарне технологије ‘Сколково’, било је одлучено да се подржавају технологије које дају допринос дугорочном глобалном развоју и имају висок потенцијал за старт-ап пројекте на све већем тржишту. А по нашем схватању тржиште земаља Азије и тржиште РТ (као сфера иновационог бизниса) подједнако су перспективни“, каже Коваљевич. Током 2012. је био покренут низ иницијатива за развој научно-техничке и трговинске сарадње у области радијационих технологија у земљама које учествују у Азијско-тихоокеанској економској сарадњи. По речима Коваљевича, управо ће у овом региону наредних десет година бити највећа потражња производа и услуга у области радијационих технологија.

„И ја и моје колеге у Русији уверени смо да радијационе технологије имају велике шансе да у најскоријој будућности постану иста онаква технолошка основа за савремену индустрију, каква је пре 50 година била микроелектроника, а у протеклој деценији нанотехнологија“, каже Коваљевич. „Друго, привлачи нас и чињеница да се у току реализације програма развоја радијационих технологија свакодневно суочавамо са новим изазовима и питањима која немају очигледне, транспарентне одговоре. А то је зато што смо ми међу првима кренули тим путем...“

Са ставовима руководиоца Кластера за нуклеарне технологије слаже се и Виктор Векселберг, председник Фонда „Сколково“ и познати руски бизнисмен, који је раније радио у Руској академији наука. „За мене као предузимача то нису празне речи“, истиче он у предговору реферата „Радијационе технологије. Промене у индустрији и квалитету живота“. „Још пре активирања пројекта ‘Сколково’ ја сам изградио свој став по том питању и сматрао сам да је улагање у радијационе технологије веома уносно. Имам у плану да проширим инвестирање у тај сектор, како у правцу тржишта нуклеарне медицине које добија нови замах у своме развоју, тако и у другим перспективним правцима. Научни потенцијал који је Русија стекла за 60 година развоја радијационих технологија још увек није у потпуности конвертован у тржишне позиције, па је самим тим привлачан за покретање нових послова. У овој сфери Фонд 'Сколково' не само да подржава старт-ап пројекте, него и игра улогу координатора националне технолошке платформе 'Радијационе технологије' – изузетно важног механизма у стварању услова за комерцијализацију нових технолошких решења и простора за интеракцију између наручилаца, произвођача и твораца ових технологија.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.