Више се не исплати почињати каријеру у Москви

У нашим истраживањима ми проучавамо висину и структуру личних доходака и новчаних стимулација у различитим секторима привреде руских региона. Према добијеним подацима, регионални коефицијенти личних доходака у зависности од територије варирају од 81% у Санкт Петербургу до 50% у Самари и Казању (вредност за Москву рачуна се као 100%). То су просечне вредности привреде у целини.

На први поглед се чини да онај ко хоће више да заради, треба да оде у Москву. Међутим, то није увек тако, јер разлика у приходима не зависи само од града, него и од привредне гране, стручне квалификације и радног искуства, а не треба занемарити ни знатно већу цену стамбеног простора и потрошачке корпе у престоници.

Истраживали смо колико се младим стручњацима без радног искуства данас исплати да из руских региона одлазе у Москву, па смо анализирали политику руских компанија према младим стручњацима у првој половини 2012. године. Истраживањем је обухваћено 10 највећих градова Русије: Москва, Санкт Петербург, Нижњи Новгород, Самара, Казањ, Краснодар, Ростов на Дону, Јекатеринбург, Новосибирск и Владивосток. Анкета је спроведена у 525 руских и страних компанија из разних сектора, у којима је испитано 80 хиљада радника.

Интересовало нас је колика је висина плате, да ли постоји и колика је новчана стимулација и социјална помоћ, а такође какви су планови компаније у погледу броја запослених. Поред тога, израчунати су регионални коефицијенти личних доходака у руским градовима у односу на претходни период, при чему је са посебном пажњом проучена политика компанија према младим стручњацима као и услови које им данас нуде регионални и московски послодавци. Испоставило се да је разлика у примањима младих стручњака далеко мања од разлике у примањима стручњака са радним искуством, и то важи за све градове, па и за Москву.

Наиме, показатељ личних доходака младих стручњака у Санкт Петербургу само мало је мањи (за 5-10%) од московског показатеља, док је просечна вредност личних доходака у Санкт Петербургу за 19% мања од московске. У Владивостоку млади зарађују у просеку за 20-25% мање него у Москви, док регионални коефицијент за Владивосток износи 68%. Приходи младог стручњака у Новосибирску мањи су за 20-30%, а ниво личних доходака у престоници Сибира износи 57% московског нивоа. У Самари су приходи готово двоструко мањи од московских, али лични дохоци младих стручњака су мањи само за 30-35%.

Према томе, ако се узме у обзир колико је скуп живот у Москви (градски превоз, цене робе и намирница, закуп стана), постаје очигледно да се одлазак у Москву на почетку каријере једноставно не исплати. Боље је да дипломци регионалних факултета стичу искуство и повећавају стручну оспособљеност у свом родном граду, где су и као студенти вероватно били на пракси и где већ имају неке пословне контакте, а уз то не морају да троше новац за решавање стамбеног питања и скуп живот у престоници.

На пример, ако млади стручњак закупи стан у Москви, његова укупна зарада постаје мања од зараде његових колега у регионима, не рачунајући веће трошкове за градски превоз, телефон, комуналне услуге, храну, здравствене услуге, одмор, итд.

Тако се испоставља да разлика између руских региона и Москве у приходима младих стручњака данас више није тако велика као пре неколико година. У сваком случају није толико велика да покрије трошкове закупа стана. А ако је потребно улагати још и у додатно образовање или планирати породицу, онда недостатак средстава постаје још очигледнији. Међутим, што се тиче стручњака са радним искуством, за њих је перспектива запошљавања у Москви и даље примамљива, што недвосмислено потврђују регионални коефицијенти личних доходака.

Аутор је руководилац одељења за практична истраживања тржишта CASE. Оригинални текст на RBC Daily.

Росијскаја газета. Сва права задржана.