Ратификован протокол о уласку Русије у СТО

Председник Владимир Путин потписао је закон којим се ратификује протокол о уласку Русије у Светску трговинску организацију. Шта очекује Русију после ступања у светски трговински клуб? Да ли је оправдана бојазан да ће то довести до затварања предузећа и повећања незапослености?
Преговори око уласка Русије у Светску трговинску организацију трајали су преко 15 година. Протокол о уласку потписан је 16. децембра 2011. у Женеви. Извор: AFP/EastNews.
Преговори око уласка Русије у Светску трговинску организацију трајали су преко 15 година. Протокол о уласку потписан је 16. децембра 2011. у Женеви. Извор: AFP/EastNews.

Преговори о ступању Русије у СТО започети су 1995. године, али су тек од 2000. године прерасли у комплексан процес који обухвата све аспекте прикључивања једне земље Светској трговинској организацији.

Најакутнија питања у току дискусија тицала су се подршке коју држава пружа пољопривреди, фитосанитарне и ветеринарске контроле, квота за испоруку прехрамбених намирница, царинских такси на дрвену грађу и производње аутомобила. Преговарачки процес је доспео у ћорсокак 2006. године, када је Русија повећала увозну царину на дрвну грађу са 6,5% на 25%. Земље Европске уније су бурно реаговале на овај потез и поставиле су ултиматум: ако се царина не смањи, ЕУ неће дати своју сагласност на приступање Русије Светској трговинској организацији. На крају је тарифа привремено замрзнута, с тим што је Москва упозорила да ће од 2012. године повећати стопу за 80%, уколико се питање њеног уласка у СТО поново доведе у питање.

Протокол о уласку Русије у глобални трговински клуб потписан је 16. децембра 2011. године у Женеви.

Максим Медведков, директор одељења за трговинске преговоре Министарства економског развоја, и Алексеј Лихачов, заменик министра економског развоја, говоре за Росијску газетушта очекује Русију после ступања у СТО, као и о томе да ли је оправдана бојазан да ће ступање у СТО довести до затварања предузећа и повећања незапослености.

Максим Медведков: Лако је за домаће економске проблеме кривити СТО

„На Светску трговинску организацију су практично у свим њеним чланицама сваљивани разни проблеми, који често немају никакве везе са условима чланства у овој организацији. Исто се дешава и код нас.

„Размотримо трезвено питања која изазивају бојазан. За предузећа има значаја само један услов, тј. оно што може да се измени после ступања у СТО, а то је висина извозне тарифе. Да ли извозна тарифа има одлучујући значај за конкурентност предузећа? Има, али у врло ретким случајевима. Има ли држава могућност да врати ранију извозну тарифу, уколико се испостави да извоз некоме наноси штету? Има, на основу разумно мотивисаних жалби предузећа. У чему је онда проблем? У томе што или предузеће не зна да такве могућности постоје, или не жели да губи време и новац на припрему аргумената. Али то је онда проблем самог предузећа.

Ми од 2002. године уводимо систем заштите тржишта и припремили смо на десетине стручњака. Многи од њих су прешли у Евроазијску економску комисију која се сада тиме бави. Што се тиче масовне незапослености, Русија не преузима обавезе да обезбеди приступ стране радне снаге на своје тржиште рада. Због тога ћемо ми као и до сада моћи да регулишемо број страних радника питању су стотине хиљада радних места), али питање је да ли ће то уопште бити потребно.“

Алексеј Лихачов: Зона слободне трговине Заједнице независних држава већ је усклађена са нормама СТО

„После прикључења Светској трговинској организацији конкуренција у многим привредним гранама ће постати много јача. Извозне тарифе ће почети да се смањују за месец дана, и то ће се одвијати у етапама. По истеку прелазних периода (максималан прелазни период је седам година) просечна стопа царинских такси ће се смањити за 2,5 до 3 процента. То, наравно, неће имати катастрофалне последице. Ми и сами желимо развој здраве конкуренције. Потрошачи у крајњој инстанци треба да добију квалитетнију робу по приступачној цени.

„Држава, власници предузећа и менаџери ће, наравно, морати да се потруде и искористе инструменте СТО. Ако се буде исправно поступало, улазак у светски трговински клуб омогућиће ширење домаћих компанија и привреде у целини. Уосталом, Русија фактички већ одавно функционише по правилима Светске трговинске организације. Све измене које се тичу наших обавеза унете су у законодавство још 2003-2007. У складу са правилима СТО формирана је и нормативна база Царинске уније и Јединственог економског простора Русије, Белорусије и Казахстана. Чак је и зона слободне трговине Заједнице независних држава, која ће ускоро ступити на снагу, такође усклађена са најбољим светским узорима и основним нормама СТО.

„Разуме се, држава неће пустити низ воду руску индустрију. Разрађен је план прилагођавања индустрије условима СТО, који подразумева и конкретне мере заштите тржишта и уопште питања оптимизације подршке коју држава треба да јој пружи. Тако, субвенције пољопривреди могу бити два пута веће од садашњих. У циљу подршке индустрији Русија може у већој мери да користи инструмент државне набавке, а то је више од шест хиљада милијарди рубаља (187 милијарди долара) годишње. Сада су већ на снази 15-процентне повластице за домаће произвођаче приликом државне набавке возила, грађевинске технике, производа лаке и прехрамбене индустрије, док се текстил за униформе набавља само од руских произвођача. Поред тога, влада има у плану додатно проширење режима повластица за руске произвођаче.

„И даље су актуелне мере заштите од дампинга, а чланство у СТО само ће стимулисати њихову енергичнију примену.

Најзад, заштита сопственог тржишта није једина тема о којој треба говорити. СТО отвара и нове могућности за извоз, и то не толико енергената, колико производа металургије, хемијске индустрије и пољопривреде. Ако се има у виду да су тржишта у свету већином транснационална, онда ће нам учешће у светском трговинском клубу омогућити да ефикасније реагујемо на ризике светске економике и да светска трговинска правилаподешавамоу складу са нашим интересима.

Копирање и републикација садржаја објављених на „Руској речи“, делимично или у целини, у електронској или писменој форми, без писменог одобрења редакције су забрањени.
comments powered by Disqus
+
Пратите нас на Фејсбуку!