Пут Црне Горе у ЕУ: специфична политика и економски лавиринти

Извор: Getty Images.

Извор: Getty Images.

Самит Европске уније у Бриселу је у јуну 2012. усвојио одлуку да отпочне преговарачки процес са овом маленом балканском земљом о њеном уласку у ЕУ. С друге стране, јасно је да је Црна Гора врло погодан терен за пропагандну акцију ЕУ на Балкану.

Црна Гора је у децембру 2008. године поднела кандидатуру за улазак у Европску унију. Додуше, она је и пре тога „без куцања“ ушетала у ЕУ када је у јануару 2002. године прогласила евро својом званичном валутом. Међутим, ту „своју“ валуту Црна Гора нема право да емитује, обзиром да није чланица еврозоне, па мора да се задовољи новчаним средствима која јој пристижу из иностранства.

Одлуку о почетку преговарачког процеса са Црном Гором донео је Савет министара спољних послова ЕУ у Луксембургу 26. јуна 2012. године, а 29. јуна је та одлука на самиту ЕУ само формално потврђена.

Преговори о ступању Црне Горе у Европску унију, како се очекује, трајаће неколико година. Подносилац кандидатуре, у складу са важећим стандардима Европске уније, треба да испуни предуслове из 35 различитих области.

Основни предуслови су добро познати. Пре свега, Црна Гора треба да поведе борбу против организованог криминала и корупције. У вези са тим је Савет министара спољних послова ЕУ у Луксембургу обавезао Европску полицијску службу (Европол) да састави извештај о организованом криминалу у Црној Гори, и тај извештај ће бити укључен у мониторинг преговарачког процеса.

Није ваљда Европској унији потребна борба против корупције? Ево, рецимо, 5. јуна ове године су баш по том основу ухапшени бивши градоначелник Будве Рајко Куљача и његов бивши заменик Драган Маровић. Случајно је Маровићев брат истовремено и политички противник Мила Ђукановића, а овај, да подсетимо, читаве две деценије доминира у политичком животу Црне Горе. Сада у Бриселу не могу да схвате где је ту борба против корупције, а где локални обрачун провинцијских политичара. Али то у суштини није ни битно. Битно је нешто друго: почетак преговарачког процеса са Црном Гором је уствари покушај Европске уније да демонстрира активност, јер ако буде пасивна изгубиће свој садашњи утицај у региону који се у Европи зове „Западни Балкан“. У стварности, међутим, даља интеграција у региону највише зависи од тога како ће се Европска унија изборити са највећом кризом од почетка њеног постојања.

Јасно је да је управо сићушна Црна Гора, која према попису из априла 2011. године броји свега 626 хиљада становника, врло погодан терен за пропагандну акцију Европске уније на Балкану.

Од бивших југословенских република за сада је само добростојећа Словенија ступила у Европску унију и еврозону. Хрватска је пре тачно годину дана успешно завршила преговоре о ступању у ЕУ и може се очекивати да ће већ наредног лета, после процедуре ратификације, постати њена чланица. Србија се тек нада да ће ове године бити одређен датум почетка преговора са Бриселом о њеном чланству у ЕУ. Што се тиче Македоније, на њеном путу у Европу за сада чврсто стоји Грчка, јер још увек не могу да се договоре о називу те земље. Босна и Херцеговина је као држава, по мишљењу Европљана, тек недавно почела да даје знаке живота. Косово формално не може да учини ниједан конкретан корак ка ЕУ, јер 5 од 27 земаља Европске уније сматра да одвајање те покрајине од Србије није законито. Дакле, на поменутим примерима се добро види да је управо сићушна Црна Гора, која према попису из априла 2011. године броји свега 626 хиљада становника, врло погодан терен за пропагандну акцију Европске уније на Балкану. Истина, тај терен има и своје недостатке, и то прилично очигледне.

Привреда Црне Горе сада није баш у најбољем стању. У 2011. години су њени приходи износили 1.2 милијарди евра, а расходи 1.35 милијарди, тако да је дефицит буџета за исту годину износио 4,8% бруто домаћег производа. Бруто домаћи производ је у 2011. години повећан за 2,2%, али у текућој години тешко да ће та вредност бити много већа од једног процента. Спољни дуг Црне Горе је у 2011. години износио 710 милиона евра или 45% од бруто домаћег производа земље. Просечна месечна плата, кад се одбију порези, у Црној Гори данас износи 491 евро. Ниво незапослености је висок: 11,5%.

Европској унији тек предстоји да се снађе у лавиринтима сиве економије ове балканске земље, а то значи да ће у свим фазама преговора са Црном Гором имати пуне руке посла.

Завод за статистику Црне Горе „МОНСТАТ“ уочи почетка преговарачког процеса са ЕУ објавио је податке о стању спољне трговине на основу којих није јасно како та земља уопште може да постоји. У првих пет месеци текуће године обим спољне трговине Црне Горе износио је 845 милиона евра, што је за 0,8% више него у истом периоду прошле године. При томе је Црна Гора извезла робе у вредности од 150,4 милиона, што је за 16,7% мање него у истом периоду прошле године, а вредност увезене робе износи 695,2 милиона, што је за 5,6% више. Када је у питању извоз, главни партнер Црне Горе је била Хрватска са 40,9 милиона евра, иза ње су Србија са 29,1 милиона и Мађарска са 10,3 милиона. Највише робе је увезено из Србије – 194,8 милиона евра, затим из Грчке 60,9 милиона и Босне и Херцеговине 48,8 милиона евра.

Такав дефицит трговине Црне Горе сведочи о томе да овој земљи за опстанак није довољан приход од производње, него је потребан и неки други извор средстава. И заиста, према званичној статистици за 2011. годину, удео услужних делатности у структури економије Црне Горе (са њених 3 милијарде евра бруто домаћег производа) износи 87,9%, док индустрија покрива само 11,5%, а пољопривреда 0,8%. Добро је ако дефицит спољне трговине надокнађују страни туристи и уплате из иностранства, али свакако је јасно да диспропорција у статистици Црне Горе очигледно сведочи о постојању „црних рупа“ у економији ове балканске земље. У сваком случају, Европској унији тек предстоји да се снађе у лавиринтима сиве економије ове балканске земље, а то значи да ће у свим фазама преговора са Црном Гором имати пуне руке посла.

Аутор је европски коментатор Информационе агенције REGNUM.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“