Википедија против закона о блокирању штетних сајтова

Нацрт закона, који између осталог подразумева и састављање списка забрањених сајтова, већ је био потврђен у првом претресу. Његови аутори тврде да је он усмерен искључиво против сајтова који садрже пропаганду наркотика, подстицање на самоубиство и дечију порнографију. Међутим, ако се нацрт прихвати у садашњој верзији, мораће да се блокира сувише велики број ресурса, јер је предложено да се црна листа саставља на основу „низа субјективних вредносних категорија“, каже се у изјави Председничког савета за људска права. Чланови тог савета не искључују могућност да „критеријуми састављања списка могу бити проширени и на неке друге садржаје“. У изјави, објављеној на сајту Савета, предложено је да се нацрт закона повуче са претреса и размотри у отвореној јавној расправи уз ангажовање експерата. У њему се такође истиче да нацрт закона ограничава слободу ширења информација у руском сегменту Интернета. Против амандмана су се изјасниле и интернет-компаније, између осталих Google и „Јандекс“ (најпопуларнији претраживач у Русији). Они страхују да ће филтрирање умањити брзину рада читавог Интернета и довести до затварања многих пристојних сајтова.

Експерт за Интернет Антон Носик сматра да је нацрт закона недопустив: „То је од почетка до краја производ тоталитарног чиновничког начина размишљања. Састављање тог списка не представља опасност само за Википедију, него и иначе за размену информација на простору руског Интернета. Формулација коју садржи текућа верзија закона, а коју наши посланици планирају да усвоје, подразумева филтрирање по IP адресама. Међутим, на колективном хостингу различити ресурси имају заједничке IP адресе. А колективни хостинг код нас користе Твитер, Фејсбук , Јутјуб, LiveJournal, па и Википедија.“

Против састављања списка изјаснио се и премијер Дмитриј Медведев. Из закључка који је потписао вицепремијер Владислав Сурков следи да ће влада подржати пројекат само ако се из њега избаце тачке о састављању списка сајтова, потврдио је владин чиновник.

Николај Никифоров, шеф руског Министарства телекомуникација и медија, рекао је да је потез Википедије важан, али није подржао намеру овог портала. „Не подржавам намеру Википедије да затвори саму себе. Па ипак, тај потез је важна реакција друштва, то је знак да закон треба усавршавати“, написао је Никифоров.

Јарослав Нилов, председник Одбора Думе за питања друштвених и верских заједница, који је припремао амандмане на закон „О информацији, информационим технологијама и информационој безбедности“ уверен је да је протест интернет-енциклопедије искључиво емотивне природе. „Када се ради о здрављу деце, онда такав демарш познатог ресурса негативно утиче на његов имиџ. Многи нису ни читали текст нацрта закона, а доносили су одлуке искључиво на основу емотивне реакције медија, који су тим поводом намерно дизали прашину на Интернету“, истакао је он. Нилов је уверен да ће усвајање нацрта закона побољшати ситуацију везану за самоубиства деце у Русији: „Ми треба да сачекамо да прође годину дана од усвајања закона и да онда видимо какви су резултати, да узмемо статистику, па да упоредимо годишњи просек: колико је самоубистава било раније, а колико их је сада. Тек тада ће се створити јасна и поуздана слика.“

Министар Никифоров је на своме Твитеру саопштио да је претрес нацрта закона о састављању црног списка сајтова одложен за јесен: „Сматрам да у јулу и августу заједно са провајдерима и експертима треба да припремимо амандмане на тај закон за јесење заседање Думе“, написао је. „Уверен сам да ће тај закон ипак бити усвојен. За другу дебату смо успели да избацимо само неколико спорних позиција и продужимо рок до 1. новембра (можда се мисли на рок усвајања нацрта закона, тражили смо да нам у Министарству за везе то прецизирају, али за сада нисмо добили никакав одговор).“

Уосталом, на сајту Думе нацрт амандмана на законе „О информацијама“, „О заштити деце“, „О везама“, као и на Кодекс о административним прекршајима, још увек је на списку тема које ће бити разматране 11. јула.

Овај текст је комбиновани извештај, састављен уз употребу информација са портала Wikipedia, BBC - Руска служба, „Ведомости“ и „Комерсант“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.