Министар културе предложио да се Лењин сахрани

Ле­њина, као не­ка­дашњег ше­­фа државе, треба, према ми­шље­њу министра, са­хра­нити уз све одговарајуће др­жавне и војне почасти. Извор фотографиjа: ИТАР-ТАСС, DPA/VostockPhoto.

Ле­њина, као не­ка­дашњег ше­­фа државе, треба, према ми­шље­њу министра, са­хра­нити уз све одговарајуће др­жавне и војне почасти. Извор фотографиjа: ИТАР-ТАСС, DPA/VostockPhoto.

Министар културе Руске федерације Владимир Медински сматра да се од Маузолеја може направити добро посећен музеј, уколико буде донета одлука да се мумија Владимира Лењина, која се сада налази у Маузолеју, свечано закопа у земљу.

„Маузолеј сам по себи представља споменик архитектуре и неодвојиви је део архитектонске целине Црвеног трга. Наравно, треба га оставити ту где је и, ако је могуће, направити од њега некакав отворени музеј. Иначе, Историјски музеј пати од хроничног недостатка места за експозиције, тако да би Маузолеј био добро посећен музеј са скупим улазницама“, рекао је Медински у програму руске радио-станице. Он је такође поново подвукао да по његовом мишљењу „није нормално да се Лењиново тело налази у таквом недефинисаном стању“. „То је моја лична грађанска позиција и ја овде нећу да дајем никакве званичне изјаве.“

Поред тога, шеф ресора је рекао да припрема предлог за уређење историјског парка на месту срушеног хотела „Русија“ у центру Москве.

„Имамо једну одличну идеју. Заједно са Историјским музејем покушавамо најпре да је осмислимо као концепцију, а затим да је представимо влади“, изјавио је Медински. Он је подсетио да идеја о уређењу парка у центру престонице припада председнику Русије Владимиру Путину. „То је по мом мишљењу одлична идеја, јер ми немамо ниједан парк у центру Москве. Парк „Горки“ се налази изван обилазнице „Садовоје кољцо“, која окружује централни део Москве. Не рачунам хотел „Ермитаж“ са два-три дрвета поред њега. Нажалост, у центру Москве не постоји ништа налик на паркове Лондона и Париза“, рекао је министар. У поменутој концепцији биће предложено да се уреди историјски, а не забавни парк.

Истовремено је министар позвао да се називи московских улица не мењају на брзу руку и замолио Московљане да добро размисле о томе.

„Није било никаквог позивања да се називи свих улица које носе имена револуционера хитно преименују у част Романових“, – рекао је он.

Раније је министар изнео предлог да две улице у Москви добију називе у част великог руског кнеза Сергеја Александровича и кнегиње Јелисавете Фјодоровне, објаснивши да имена великих руских кнезова из рода Романових „треба да замене имена џелата и убица“. „Јелисавета Фјодоровна је велика, света личност са страшном судбином. На њу треба да се угледамо, а улице носе имена њених убица“, прецизирао је министар.

Медински је приметио да је промена назива улица увек била болна тема за наше друштво. „Ја сам још као посланик увек износио своје мишљење по том питању“, додао је министар. Он сматра да многи називи (градова, медија, станица метроа...) могу да остану, јер су то „споменици совјетске епохе“. „Једини изузетак је станица метроа Војковскаја“, рекао је. „Војков је познат историји само по убиству царске деце“.

Министар је истакао да се он пре свега брине о просвећености. „Треба објашњавати по чему су познати људи чија имена носе улице, можда ће онда житељи сами да се побуне“, рекао је и додао: „Можда ће у том случају бити могуће да се у складу са мишљењем житеља улицама врате њихови историјски називи.“

Иначе, све то треба радити уз минималне трошкове. Министар сматра да то неће коштати ни једну копејку, јер таблице са називом могу да стоје на зградама до њихове редовне замене, а нови називи могу одмах да се унесу у електронски регистар.

Истовремено је Медински изјавио да не треба рушити споменике совјетске епохе.

„Прошао је талас рушења споменика 1991. године. Ја нисам баш сигуран да споменике треба рушити. Можда је боље да се поред споменика постави стела и да се на њој напише шта је тај човек урадио добро, а шта зло“, рекао је Медински.

Деца, по његовим речима, треба да знају историју, јер „ако не знају за Лењина и Стаљина, онда им чупа-чупс неће бити једини проблем у животу, онда ће имати и моралних проблема.“

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“