Принципиjелно нова влада

Бивша влада Владимира Путина и садашња влада Дмитрија Медведева  концептуално се веома разликују. Извор: ИТАР-ТАСС.

Бивша влада Владимира Путина и садашња влада Дмитрија Медведева концептуално се веома разликују. Извор: ИТАР-ТАСС.

Након консултација које су трајале скоро месец дана, формирана је влада новог премијера Медведева.

Руска влада 2011. године била је, према мишљењу неких аналитичара, мрежа међусобно добро повезаних људи. Може се рећи да је још пре постављења свако био повезан са сваким (заједно су студирали, радили, дружили се, помагали једни другима). Са једне стране, такво „збијање редова“ доприносило је учвршћивању структура власти, али је зато са друге стране блокирало процес подмлађивања елита. Слична мрежа постоји и у новој влади, али је далеко тања. Уствари, то више и није мрежа у правом смислу речи, то су сада њени остаци. 


Огромну већину у актуелној влади чине неутралне личности, људи који пре доласка у владу нису били повезани ни са једним садашњим колегом. Нове снаге сужавају и потискују претходну схему. Дошло је до подмлађивања елите (најмлађи министар има 29 година), с тим што се неко језгро старе мреже ипак задржало. Али величина тог језгра већ пружа могућност да се говори о кланском карактеру владе. Испада да није лако критиковати нову владу: заиста је релативно млада, заиста је дошло до ротације елита, заиста сада и политиколози и бизнисмени говоре да међу министрима има много „поштених људи“.


У претходној деценији влада је имала много центара моћи. У Путиновој влади, која је сада већ прошлост, остала су само два таква центра: група самог Путина и „реформаторска“ група Кудрина и Чубајса. После разрешења Алексеја Кудрина није се могло очекивати да се унутар нове владе формира некакав алтернативни центар моћи. И он се није ни формирао. Сада постоји само један центар моћи, а то је Дмитриј Медведев. Формирање алтернативних центара сада је и теоретски немогуће. Уз све то, максималан број веза држи, као и раније, Путин. Он је по том питању на првом месту чак и ако не узимамо у обзир људе који формално више нису на високом положају у влади или администрацији председника, али који ће и поред тога очигледно утицати на Путина, па према томе и на политику владе. То је, на пример, бивши министар здравља и социјалног развоја Татјана Голикова, или бивши министар просвете Андреј Фурсенко. 

Дакле, други центар налази се изван владе. Његова моћ није само у поменутим личностима, него и у онима који нису формално везани за владу или администрацију председника. Игор Сечин је, рецимо, прешао на положај руководиоца „Росњефта“, али свакако ће он и даље утицати на политику енергетског сектора земље. И у том смислу садашња схема може да изазове тињајући конфликт. Може се претпоставити да ће „клан“ као и раније покушавати да утиче на доношење одлука, тако да је сада главно питање у којој мери ће влада Дмитрија Медведева успети да се наметне као самосталан центар доношења одлука.

Овај текст је адаптирана верзија оригиналног чланка из „Руског репортера“.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“