Чаробни црвени цветић руских фудбалера

Руска фудбалска селекција се припрема за Евро-2012, који ће за наше момке почети већ 8. јуна утакмицом против Чешке. Последњи пут када смо имали тако „искусну“ екипу, руски фудбал је доживео прави дебакл. На светском првенству 2012. године Русија није прошла квалификације, а противници су јој били Тунис, Белгија и Јапан. Данас, после неквалитетне игре против Литванаца и уочи контролног меча против Италије, тренер Русије, Холанђанин Дик Адвокат тврди да је све под контролом, а председник Руског фудбалског савеза (РФС) Сергеј Фурсенко изгледа задовољно када у једном интервјују каже да ће симбол Руске репрезентације на овом шампионату бити „чаробни црвени цветић“ из класичне бајке Аксакова, руске верзије „Лепотице и звери“.

Русија је земља крајности. Док је један део навијача сигуран да Русија игра најбољи фудбал на планети, други не сумњају да ће се све завршити још једним срамотним поразом. Истина је, као и увек, негде између тих екстремних ставова. Како да останемо у Пољској и Украјини што дуже?

Треба нам мало среће и сигурности у своје снаге. Већ 25 година на европским првенствима нисмо могли да победимо у првој утакмици, али овај пут просто морамо да савладамо Чехе. У таквим групама као што је наша, у којој се налазе селекције сличног квалитета, три бода после прве утакмице су веома важна. Ако наши прођу квалификације, у четвртфиналу ће играти против победника „групе смрти“, међу којима могу да се нађу Немачка, Холандија, Португалија и Данска. Даље без среће већ не можемо. Као што не можемо ни без идеја наших тренера како да се појачa физичка кондиција фудбалера за четвртфинале, као што им је, на пример, пошло за руком 2008.

Такође, неопходно је променити избор играча. Адвокат је традиционалиста који се ослања на фудбалере са којима се квалификовао за Евро. Зато га лоше физичко стање неких ветерана претерано не брине. Холанђанин је уверен да ће они на крају оправдати његово поверење када то буде заиста потребно. Али, сви противници су већ лепо научили како да играју против ових момака у црвеном дресу, тако да је руски тим стратешки у слабијој позицији и не може да изненади противнике неким новим адутом.

Осим тога, потребно је и пробудити амбиције оних ветерана који ће због узраста последњи пут учествовати на неком великом фудбалском такмичењу. Наша репрезентација је најстарија на турниру са просечним узрастом играча од 28,35 година. У ствари, тај узраст је реално још виши: већина младих играча ће највероватније седети на клупи.

Дакле, морамо у четвртфинале, и то ће бити успех за ову репрезентацију. Може ли она да се бори за медаље? То већ зависи од тога ко ће нам бити противник у евентуалном четвртфиналу и како ћемо он и ми провести те претходне утакмице.

Није јасно на шта је мислио председник РФС Фурсенко кад је причао о цветићу. Можда на то да без помоћи магичних предмета нећемо ништа урадити на Евру?

Овај текст је адаптирана верзија оригиналног чланка из „Руског репортера“.