Смоленск, херојски чувар западне границе руске земље

Данашњи Смоленск је пријатан покрајински центар, са бројним историјским споменицима окруженим парковима и бујним зеленилом. Миран изглед овог града од око 325.000 становника прикрива једну од најбурнијих прошлости европске Русије. Овај град је био суочен са многобројним освајачима од 16. до 20. века. Архитектура Смоленска успела је да преживи упркос томе што се град четири века налазио на првој линији фронта.

Смоленск је једна од најстаријих историјских насеобина у Русији. Први пут се помиње у средњовековним хроникама 862. године. Његов положај на горњем току Дњепра био је од посебног значаја за развој трговине на простору између Балтичког и Црног мора, од „Варјага до Грка“. Када је кијевски кнез Владимир 988. примио хришћанство, византијска уметност и архитектура дошли су и до слива Дњепра. Данас се у Смоленску налазе неке од најстаријих цркава у Русији, као што су црква св. Петра и Павла (подигнута око 1146), црква св. Јована Крститеља (средина 12. века) и величанствена црква св. архангела Михаила (касни 12. век). Иако су ове цркве више пута рестауриране, њихова првобитна структура остала је непромењена.

Током наредних пет векова у Смоленску су се на власти смењивале кнежевине Литванија, Пољска и Москва. Град је дуго био руски бедем за одбрану од Пољака. Русија га је трајно вратила под своју контролу после рата 1654. године.

У августу 1812. једна од највећих битака током Наполеоновог похода на Русију водила се управо код Смоленска. Сликовито описана у „Рату и миру“ Лава Толстоја, та битка је омогућила руској војсци да се мирно повуче. Град је био спаљен, само су цркве и масивне зидине остале неоштећене.

Почетком 20. века Смоленск је постао важан саобраћајни центар са око 60.000 становника. Његов културни сјај добио је нов живот захваљујући кнегињи Марији Тенишевој, великом борцу за оживљавање традиционалних уметничких рукотворина у Русији. На њеном имању Талашкино, близу Смоленска, налазе се два ремек-дела руске дрвене архитектуре: кућа брвнара „Теремок“ и црква св. Духа. Цело имање је данас музеј.

Када је 22. јуна 1941. започела инвазија на СССР, Смоленск се међу првима нашао на удару немачке војске. Очајничке борбе код Смоленска у јулу 1941. довеле су до великог разарања града. Губици Црвене армије током одбране били су међу највећима у току целог рата. Ипак, овај отпор је задржао непријатеља на путу ка Москви читавих неколико месеци. Смоленск је за овај подвиг добио статус града-хероја. Ослобођен је крајем септембра 1943.

Савремени Смоленск познат је у Русији као културни, образовни, туристички и религијски центар. Већи део историјског центра града, укључујући градске зидине, пажљиво је рестауриран.

Росијскаја газета. Сва права задржана.