Повратак сеоске хране у руске градове

У Русији поврће и месо произведено код пољопривредника може бити два, па чак и три пута скупље него слични производи у обичним продавницама, али и таква роба има своје купце. Како каже један од оснивача санктпетербуршке пољопривредне фирме „Лавка-лавка“, Борис Акимов, реч је о добростојећој средњој класи, која води рачуна о здравом начину живота и жели укуснију и еколошки чисту храну. „Лавка- -лавку“ је основала 2009. група ентузијаста. Фирма се, осим продајом у сопственим малопродајним објектима, бави и кућном доставом производа у сарадњи са више од 100 пољопривредника. Њихов промет износи око 10 милиона рубаља (250.000 евра) месечно. „Малопродаја доноси око 95% наших прихода, а 5% долази од ресторана и продавница еколошких производа. Наши достављачи су богатији сељаци и градски људи који су отишли да живе на селу и за које пољопривреда често није бизнис него задовољство. Међу њима има оних који нешто зарађују, али има и оних који послују са минусом“, објашњава Акимов.

Храна произведена на традиционалан сеоски начин не може да буде јефтинија него она произведена индустријски у великим предузећима, објашњавају достављачи. Пољопривредник улаже у квалитетне сировине, прераду, производњу, транспорт, плате, порезе и паковање, а продавац додаје на то свој проценат, који покрива трошкове превоза и складиштења производа, плате запослених, оперативне трошкове и развој пројекта. Од крајње цене производа у „Лавка-лавки“ пољопривредници добијају 50–70% а продавци 30–50%. На тај начин, флаша сунцокретовог уља у „Лавка-лавки“ кошта и до 15 евра, исто као и килограм свеже јагњетине, а литар млека око 3 евра. Ипак, купаца има доста.

Росијскаја газета. Сва права задржана.